Greh

Zakon Odbijanja I Privlačenja

U prošlom postu sam napisao "Smisao daljeg teksta je da pokaže da monogamija nije prirodna potreba već je nametnuta moralom. Tekst je komičan, a onaj ko želi da prihvati Istinu pod uslovom da je hetero orijentisan, neka se priseti svoga detinjstva i maštanja o dominaciji nad haremom. ". Zašto sam napisao pod uslovom da je hetero orijentisan? Da li je prirodno da dve osobe istoga pola privlače? Fizika govori da se isti polovi odbijaju a suprotni privlače no sa li se to može uporediti sa ljudima? Naravno da može ali da ima smisla porediti neživu materiju sa živom? U skoro svemu se može naći smisao ako se to želi. No šta je prirodno? Šta ako priroda želi da se odbrani od najezde ljudi koji su prenaselili planetu? Možda je prirodno da se u ovom stadijumu razvoja čovečeanstva više rađaju homoseksualci da bi se usporilo razmnožavanje. Potrebni su dokazi. Do nedavno je homoseksualizam smatran bolešću i kažnjavao zakonom ali su se sada namnožili homoseksualci koji tvrde da homoseksualizam nije bolest već prirodna pojava koja se javlja sa rođenjem. Međutim postoje osobe u prošlosti  koje su tvrdile da su se izlečile od homoseksualizma jer se ta pojava lečila klinički. Šta li će biti sa paradama ponosa ako se otkrije da je homoseksualizam bolest? Nauka još nema dokaza ali sam ubeđen da će imati u budućnosti konačni odgovor. Homoseksualci tvrde da je u ljubavi sve dozvoljeno ako obe osobe uživaju u tom činu a ako je nekome to gadno neka ih ne gleda. Kako da ih ne gledaju ako izlaze na ulice ? Nadam se da će jednom i narkomani dobiti svoj dan ponosa, jer oni više uživaju u tom činu nego kada se gejevi bodu i ko ne želi da ih gleda neka ide negde daleko.

No šta je to što ljude čini homofobičnim? Zašto je Brendon toliko odvratan da ga je Nemanja napucao u glavu? U ovom primeru Brendon je oko 45 minuta urlao, skakao, histerično vikao pokušavajući da objasni kako je on nekakav ratnik i pre toga se požvalio sa Avom (posle poljubca je obrisao usta jer mu je bilo gadno) da bi pokazao kako voli žene. Kap koja je prelila čašu je izjava: "Toliko ste glupi da ja nisam video moju ...". Svi su glupi zato što on nije nešto primetio? Kakva drskost, toliko mi je drago što je dobio pesnicu da sam snimak puštao mnogo puta i uživao u njegovoj bednoj sudbini. Kakav je on ratnik kada tako dobija lako batine? Ono što zapravo najviše iritira je njegov ego koji ima drskosti da izgovori toliko urlajućih gluposti. Pomalo mi je odvratno da se bavim Brendonovim likom, ali on je tipičan predstavnik pedera koji ima hrabrosti da izgovori naglas svoje misli. On se hvali izjavom kako je narcisoidni psihopata, pri tom misleći da je narcisoidnost zaljubljenost u sebe. Narcis nije zaljubljen u sebe već u idealizovanu sliku, tj. on voli osobu kakava on nije (hrabri, superinteligentni kiborg, ubica nadljudskih moći kome se svi dive i plaše). Narcis zapravo premalo voli sebe. Vidi ovde.

Moram reći da nisu svi homoseksualci odbojni, kao ovaj što je privučen pa odbijen pesnicom i grešio bih dušu kada bih izjavio da su mi svi gejevi odbojni. Konkretno postoje ljudi koji se deklarišu kao veliki mužijaci a ekstremno su mi odbojni. Jedan takav je Zmaj od Šipova, odvratan do bola (glup, lažov, hvalisavac).

NEMANJA PESNICAMA IZUDARAO BRENDONA O GLAVU SVE IMAMO SNIMLJENO!
Posted by Jelenina Armija on Tuesday, October 27, 2015

Train Wreck (Feminised)

 Ako budem sadio travu to će biti ovo seme: Ovde.

Smisao daljeg teksta je da pokaže da monogamija nije prirodna potreba već je nametnuta moralom. Tekst je komičan, a onaj ko želi da prihvati Istinu pod uslovom da je hetero orijentisan, neka se priseti svoga detinjstva i maštanja o dominaciji nad haremom. Muškarac u prirodi kao i svaka životinja želi da se pari sa što više partnera, a predpostavljam da i žena to želi samo kao slabiji pol teško može svoju želju sprovesti u realnost. Muslimani su malo bliže prirodi i vera im dozvoljava više žena, čini mi se četiri, ali i taj broj nije precizan. Što više to bolje, ali za realizaciju takvih iskonskih potreba je potreban novi zakon ili nova vera. Neko može reći da je to vraćanje na majmunsku granu, korak u nazad ljudske evolucije, ali bez obzira šta pričali ta potreba je duboko usađena u ljudskoj prirodi. Zbog te potrebe moć je privlačna, jer oni na vrhu mogu da biraju sa kim žele iako se ljubav ne kupuje, vreme pokazuje da je sve na prodaju. 2

00:00:28,856 --> 00:00:32,849
Devojke, vaša majka i ja se razvodimo.
Nemojte da plaèete.

3
00:00:32,884 --> 00:00:35,512
Znam da ste uznemirene, znam
da ste zbunjene,

4
00:00:35,547 --> 00:00:38,092
znam šta vam je majka isprièala,
ali dopustite da vam objasnim

5
00:00:38,127 --> 00:00:41,301
svoju stranu prièe, jezikom koji
æete moæi da razumete.

6
00:00:44,780 --> 00:00:48,589
Imaš svoju lutku, je li tako,
imaš tu lutku. - Da.

7
00:00:48,624 --> 00:00:51,865
Imaš lutku i voliš je, je l da?
- Da. - Voliš svoju lutku. - Da.

8
00:00:51,900 --> 00:00:57,067
Da, voliš svoju lutku. Ali šta ako bih
ti rekao da do kraja života možeš

9
00:00:57,102 --> 00:01:00,843
da se igraš samo sa tom lutkom?
Kako bi se oseæala?

10
00:01:00,878 --> 00:01:06,535
Tužno. - Tužno, naravno! Jer ima
još puno drugih lutaka na polici.

11
00:01:06,570 --> 00:01:09,792
A ako se igraš drugim lutkama, više
ne možeš da imaš tu lutku.

12
00:01:09,827 --> 00:01:12,094
Jer tada ta lutka više neæe želeti
da se igra sa tobom.

13
00:01:12,129 --> 00:01:17,279
Obe živite u laži. Ima drugih lutaka
koje vam se dopadaju, a svake godine

14
00:01:17,314 --> 00:01:19,712
prave još novih lutaka. Hoæete da
se igrate lutkom stjuardesom? - Da.

15

00:01:19,747 --> 00:01:26,114
A lutkom barmenkom? - Da. - A lutkom
koja je najbolja drugarica vašoj glavnoj

16
00:01:26,149 --> 00:01:29,491
lutki? - Da. - Dešava se, je l da?
- Da.

17
00:01:29,526 --> 00:01:31,972
Ili recimo lutka kojom se igrate
samo jednog dana i više nikada

18
00:01:32,007 --> 00:01:35,356
je ne vidite. - Da! - Ili recimo
lutka kojom se igraju vaši prijatelji

19
00:01:35,391 --> 00:01:39,957
i vi onda treba.. da se poigrate
njihovom glavnom lutkom.

20
00:01:39,992 --> 00:01:42,789
Ne želite baš da se igrate tom lutkom,
ali popustite, jer se vaši prijatelji igraju

21

00:01:42,824 --> 00:01:45,878
njome pa ne želite da je zapostavite.
- Da.

22
00:01:45,913 --> 00:01:48,623
E zato se vaša majka i ja razvodimo.

23
00:01:48,658 --> 00:01:54,751
Monogamija nije realna.
- Monogamija nije realna.

Kakav Trip

u je...

Spun (2002)

Smrt moja blži se. Jedini normalan lik u ovom filmu je Miki Rurke iako je uloga kuju tumači ekstremno negativna. On ne samo da prodaje drogu već je i pravi. Posmatrajući poslednju scenu znao sam da će otići sve u pizdu materinu. Osećam da ću i sam završiti slično, samo ne tako vatreno, iako su mi šest od sedam svetih planeta u elementu vatre. Pokušavam sebe da opravdam pišući ovaj blog, preispitujem sebe odakle mi motivacija da pišem kada niko ne komentariše, a nadam se da će posle moje smrti neko otkriti moje misli iako je jedan blog već uništen, pokušao sam da spasem neke tekstove prateći Internet arhivu. No da li su moje misli tako velike da bi neko pamtio? Shvatio sam da nije toliko bitno koliko sam pametan, već koliko sam napisao.  Biti plodan je mnogo važnije za jednog umetnika nago biti talentovan.

Spun (2002)

ifilmovi.com

Tajna Rđave Nebeske Daske

Nisam rđava nebeska letva
da se u meni svrši setva,
ravna, nežna, bliska,
tečnosti beloj skliska.
Nisam esencija jave
telesne ljubavi prave,
da nekom  glavatom biku
organ primim u kriku.
Ne mogu zamnom da sline,
jer nemam zavidne obline,
zakucavam nečije ruke za grudi,
meni se ljubav, retko nudi.

AER sreda, 31.jan.2007

Dodirujem nežno cvet...
..i vrhovima prstiju..
...na najmanjem prstu...
...najvise hrabrosti imam..
...ispod nokta malog...
..otpasće od siline..
...udarac eksera stiže...
..kao krik nebeski.....
...prsti se šire...
..kreću grubom silinom...
...otimaju se, grče...
..miris ih obavija..
...zatim se koče...
..latice uzburkane,luduju..
...splet nerava drhti...
..cvet prah prosipa...
...ona se ljuti...
..poluzatvorenim očima doziva...
...ali snage nema...
..poslednji put zamiriše...
...pogledom belim duboko...
...dodirne želju iskonsku...
...usne bolne rumene...
..pokvasi i pokloni...
...otkucaju umornog srca...
..drhtaje tražeći čekane..
...uzalud uspavan osmeh...
...pretvara u želju...
...srce ponovo kuca...
..ona sebe otvara....
...mač utrobu kida...
..umire,sporije.. moli..
...milost ne nalazi...
..bol,osmeh,ekstaza...

Bezobrazluk sre - 07.05.2008

Stigla je nova radnica na izdavanju Metadona. Oko 30 godina, crna kratka kosa, nista posebno. Vidjao sam je i ranije na odeljenju gde leze uglavnom alkoholicari a sada je dobila premestaj, nadam se po kazni. Prijatno me je iznenadila njena ljubaznost na pocetku jer je znala da se javi sa dobar dan i dovidjenja, a ne samo da zatvori salter ispred nosa pacijentu bez reci, sto je bio obicaj. Da li zbog toga sto je htela da savesno obavlja svoj posao ili zbog naredjenja rekla mi je da trebam da se testiram. Testiranje bi po pravilniku trebalo da bude dva puta u mesecu kao i kontrole kod doktora ali su mi do sada gledali kroz prste jer nisam pravio nikada probleme niti sam bio pozitivan na testu pa je znalo da prodje i par meseci a da se ne testiram. Testiranje je jedan ponizavajuci proces jer moram pred osobljem da pisam u casu a oni su duzni da me pazljivo posmatraju da im ne bih slucajno podmetnuo tudju mokracu. Kada se probudim ne smem da idem na WC vec moram da trpim da bih mogao tamo da napunim casu i da ne idem taxijem to bi bila prava agonija. I tako napunim besiku i odem na testiranje kad tamo guzva ispred saltera zbog nadolazecih praznika sto je znacilo da moram da trpim jos 40 minuta. Mrzeo sam ceo svet a pogotovu torokusu koja je zadrzavala radnike kretenskim pitanjima, cak je trazila krpu da obrise pult sve dok joj radnica nije rekla da ide i ne smeta. Napokon dolazim na red i kada joj kazem da treba da se testiram dobijam odgovor da nisu u mogucnosti sada da me testiraju zbog guzve, vec da dodjem sledece nedelje. Rekoh samo: Dobro. Mada sam imao zelju da joj kazem da me maltretiraju sa testiranjem i da nije trebalo da mi kaze da se pripremim, bas nju briga sto sam taxisti rekao da me ne ceka i sto cu sledece nedelje opet morati da trpim mokracu u sebi do testiranja. Devojka iza mene vec nije imala zivaca i pocela je da protestuje: Ali meni ste rekli da dodjem da se testiram danas! Nova radnica joj rece: Vi treba da budete spremni uvek na testiranje jer mozemo da trazimo test svaki put kada dodjete. Zurno sam otisao iz gomile koj ceka tako da nisam cuo nastavak rasprave. Hteo sam reci devojci koja se bunila da se smiri i da imamo isti problem pa se ja ne bunim a onda pomislim, pa i treba vise neko da se pobuni protiv ovog maltretiranja, zasto da cutim i trpim?
I tako dolazim danas ponovo po Metadon i saopstavam da trebam da se testiram i tada mi se izvrne jedna boca na koju sam stavljao zastitni poklopac i prospem nekih desetak kapi. Devojka sa pocetka price pita: Sta se desilo? i ja odgovaram: Ma prosulo mi se... Ona: Gospode Boze. Pokupio sam prstom sa pulta ono sto se prosulo i polizao kao nekakav pas, sam sebi se smucih. Zatim ulazm u prostoriju gde radi osoblje radi testiranja. Uveli su interfon sa kamerom na ulazu radi licne sigurnosti a i zaposlili su ljude iz obezbedjenja sto je dobro jer se stalno desavaju otimanja i tuce. Ne znam kako se zove radnica pa cu je u daljem tekstu nazvati Ceca jer voli da peva. Ceca: Hocete li moci (misli na pisanje)? Ja: Da (nadam se). Skidam dugacki mantil u koga sam ubacio boce od metadona i kacim ga na vrata od WC-a a pri tom moram da pazim da se boce ne proliju. Zatim sledi delikatni deo posla kada moram da skidam pantalone i gace tako da se okrecem malo u stranu da mi ne vidi kitu i brzo sedam na WC solju jer iz stojeceg polozaja nema sanse da pisam. I dok tako namestam kitu Ceca me pita: Imate li nesto? Ja: Sta? Da li ste nesto poneli sa sobom? Ja: Ne. Uzimam plasticnu casu u koju moram da ubacim kitu dok ona peva: Skeladzijo, skeladzijo...(Garavi Sokak) I tako gleda ona mene kroz otvorena vrata WC-a i ja gledam nju i vidim da su i druga vrata otvorena i cuju se razni zenski glasovi (nekakva delegacija je dosla u posetu). Ja: Dolazim ovde vec tri godine i nemam ni jedan minus na testovima a i dalje moram da prolazim kroz ovo. CeCa: (Nesto je promumlala na brzaka). Ja: Razumem ja vas, vi samo radite svoj posao, nego komentarisem. Proslo je mozda minut u tisini tj. ona je i dalje pevusila skeladziju dok nije progovorila: jel ide? Ja: Jos malo. Izasla je iz prostorije ali su vrata sirom ostala otvorena i sve je vrvelo od glasova, samo sam cekao da neko bane i vidi kako sedim na solji kao manijak sa otvorenim vratima. Ne znam da li je moguce vecini ljudi da to urade u takvoj situaciji. Posle jedne minute vraca se Ceca i pita: Jeste li zavrsili? Ja: Nisam navikao da to ovako radim, treba mi jos malo vremena. Ceca: Ne mogu vas ja cekati vecno. Ja: E pa sada cekajte kada ste me vec zvali da se testiram. Ceca: Stavicemo vam kateter ako ne mozete. Ja: Stavite sta hocete, bas me briga. Izadjite napolje pa cu zavrsiti. Ceca: Ne moze. Ja: E onda cekaj. Ceca: Znate sta, vase ponasanje je bezobrazno. Ja: Nista vam ne znaci taj beli mantil, zasto mi niste dali Metadon kada ste videli da mi se prosulo? Da niste pevali vec bih zavrsio, sledeci put cutite. Ceca: ovaj test vam se nece priznati, radicete ga ponovo. Okrece ledja i odlazi. Ja: Hocu kurac da radim ponovo. Opasno me je iznervirala. Uspeo sam nekako da napunim casu mokracom. Izlazim iz WC-a i zaticem gomilu ljudi u belim mantilima ispred kancelarije moje doktorke i glasno viknem zeleci da se zalim: Doktorka! Okrece mi se jedna zena u belom mantilu, mislim da je psiholog i kaze: Doktorka je trenutno zauzeta. Zatim odlazim kod Cece i stavljam mokracu na sto i viknem: Nema sanse da ponovo radim test! Krecem prema izlazu ali nailazim na zakljucana vrata koja su povezana sa interfonom i proderem se na sav glas: Otvaraj vrata !!! Ocigledno je resila da me zajebava i ne zeli da mi otvori. Cekao sam dva minuta i posto mi nije otvorila vracam se u prostoriju za izdavanje resen da napravim scenu. Sa njom je radio momak od nekih dva metra, duge kose, oko 25 godina, mrsav, izbusen srebrnim mindjusama i nosi gomilu srebrnog prstenja. Sada cu da im trazim da mi napune novu bocu zbog toga sto mi se prosulo. Vadim bocu koja se prosula i stavljam na sto govoreci: Sada mi napunite novu bocu jer mi se ova prosula. Osoblje se samo pogledalo i nastavilo da radi kao da ne postojim. Cekao sam jos par minuta i tada mi puce film: Jel' vi sedite na usima!!! Cujete li sta vam govorim? Dokle cete se praviti blesavi?! Ceca: opet je nesto promumlala tako da je nisam nista cuo. Proderah se: Sta? Namerno nisam hteo reci "molim" jer to ne zasluzuje. U tom trenutku nailazi radnik obezbedjenja, covek od 2 metra i 130 kila, zajedno sa mojom doktorkom. Oboje me pitaju u cemu je problem. Kazem: Vec treci put dolazim na testiranje... Doktorka: Da? I sada ne zeli da mi prizna test. Vi znate da ja ne pravim probleme, hteo sam da izadjem napolje ali me nisu pustili i sada sam namerno trazio da mi sipaju novu bocu jer mi se prosulo. Doktorka: Koliko se prosulo? Ja: Oko 10 kapi. Doktorka: Ne mozemo vam priznati 10 kapi. Ja: Ma ne bih ni trazio da su me pustili napolje i da mi nije pevala dok sam bio u WC-u a zatim mi kaze da nece priznati test. Doktorka ulazi kod osoblja i zatvara vrata da ne cujem sta pricaju. Posle par minuta izlazi i kaze: Oni nisu culi kada ste trazili da izadjete. Ja: Ovo je bezobrazluk. Doktorka: To nije bezobrazluk. Hocete li sada da izadjete pa cemo posle na miru da popricamo. Ja: Hocu, mogu li da uzmem nazad svoju bocu? Doktorka: Da. Ja: Hvala, dovidjenja. Doktorka: Dovidjenja.
Ma neka dodju vise radikali na vlast.

Tim sre - 12.12.2007

Otisao sam na kontrolu da vidim da li su mi odobrili na TIM-u prelazak na ambulantno lecenje. "TIM za narkomaniju" kako se izlanula moja doktorka pa je pokusala da ispravi tu recenicu jer izraz "narkoman" ne dolikuje jednom doktoru (treba reci ovisnik, ali je izgleda nakaradno reci tim za ovisnistvo), sacinjava 20 zena u belim mantilima sa jednanim bradatim vracem koji stoji na njihovom celu. Svaki put kada sam video taj skup primetio sam da vrac uvek stoji sa rukama na ledjima u toj smesnoj skupini, kao oficir koji se divi svojim epoletama, a zapravo pokazuje tim stavom da on jedini ima penis. Penisni vrac, bas mu dobro stoji taj nadimak kao opis njegovog karaktera. Bradati vrac me jednom prilikom upitao zasto nosim bradu na sta sam mu odgovorio kontra pitanjem, a zasto vi nosite bradu (samo budale odgovaraju pitanjem na pitanje - ovo je glupst). Ostacete uskraceni za mudri odgovor jer sam i ja ostao bez njega. Mogu da pogodim da je penisni vrac smatrao da je njegova brada prirodna jer je ne fazonira kao ja, tj njegovu bradu je licno Bog fazonirao pa je ne treba komentarisati.
   Dosao sam pred kraj radnog vremena da bih izbegao da slusam razgovore u cekaonici u kojoj se ne zna red sam reda jacega i gde je svaka peta rec rec: brate. Namerno sam dva puta napisao rec rec, a ako mislite da gresim slobodno komentarisite. Odlazim sada po prokletu terapiju jer se osecam lose vise od 12 sati. Valjda ce se nastaviti.

SCHALTER sre - 16.01.2008

45 minuta sedim u polu svesnom stanju i gledam u Djelica. TV je utisan, jedva se cuje glas,tu cinjenicu shvatam tek kada mi mati rece da pojacam TV. Vec sam debelo zasao u krizu i misli su mi u totalnom haosu, krenem nesto da uradim a na pola puta radim nesto sasvim trece zaboravljajuci sta sam hteo na pocetku. Radnje koje treba da izvedem su sasvim jednostavne, sakupljanje praznih flasica (6 komada), skidanje cepova sa njih, pozivanje taxija, uzimanje novca i izlazak iz stana. Danas sam zaboravio novac ali sam se na svu srecu setio na samim vratima lifta.
U taxiju uvek cutim. Retki su trenutci kada nesto progovorim a i sta reci? Ili je toplo ili je hladno ili je guzva ili neko ne zna da vozi pa slede psovke, najbolje je ne ometati vozaca. Svojevremeno je na TV-u isla emisija "Poznati voze" ili tako nekako, gde su politicari, glumci, pevaci besplatno vozili ljude taxijem i za to vreme pricali sa njima. Pod uticajem te emisije taxisti su postali brbljivi i stalno nesto zapitkivali ali srecom ta emisija ne ide vise pa me vozaci vise ne gnjave.
    Malo je falilo da nagazimo 3 narkomana koji su isli iz metadonskog centra po sred puta kao da idu po pesackoj stazi. Klinci osamuceni od Metadona hodaju kao da nisu sa ove planete i kao da je citav svet samo za njih stvoren. Jos ne shvataju kakav ih Pakao ceka ako dozive moje godine a takvi su retki medju narkomanskom populacijom. Prosek zivota jednog narkomana je oko 30 godina a 40 je vec duboka starost. ne znam ni jednog ovisnika o opijatima koji je presao 50.
Dolazim do saltera i nervozno vadim prazne boce koje pocinju da se kotrljaju svaka na svoju stranu. Radnik u belome mantilu mi saopstava kako cu morati da sacekam malo i zatvara mi salter ispred nosa. Nije prvi put da mi kaze da moram da cekam i ponekad mi se cini da samo meni to radi jer se ne bunim. Pogledam malo bolje kroz salter i vidim da je licno Penisni Vrac dosao i svi pogledi su uprti u njega. On jedini sedi a ostali radnici su napravili krug oko njega. Vidim da je radnik koji mi je zatvorio salter zapalio cigaretu sto znaci da cu morati da sacekam da popusi. Inace taj radnik mnogo vodi racuna o higijeni i opominje narkomane da ne puse i ne pljuju okolo dok cekaju Metadon a on licno je zapalio cigaretu u sred ordinacije. Mora da je i Penisni Vrac zapalio cigaretu pa se ovaj osokolio i poveo njegovim primerom. Kroz zatvoren salter cujem da pricaju o svojoj sigurnosti i da treba podici nekakvu ogradu ili tako nesto koja ce ih stititi od agresivnih narkomana.
Poceli su da pristizu pacijenti i stvara se red. Na ulaznim vratima pise da je u prostoriji za izdavanje Metadona dozvoljeno da bude samo jedna osoba i da ostali moraju da sacekaju napolju dok se ne zavrsi izdavanje leka ali to pravilo se ne postuje.
    Ulazi jedan mladi pacijent sa naocarima za sunce i preko moga ramena lupa na prozor vicuci da mu treba karton i da ga doktorka ceka. Radnik se okrece prema nama povlaci dim cigarete i okrece glavu ponovo prema Penisnom Vracu kao da se nista ne desava. Ne volim takve agresivne ispade pacijenata i saopstavam mu da i mene ceka taxi. Nasrtljivac mi kaze da im lupam na prozor i to saopstim. Rekoh mu da oni vrlo dobro znaju da me taxi ceka i da sam im to rekao vec mnogo puta, briga njih sto sam u polukrizi i sto me taxi ceka, kao da su namerno hteli da provociraju i da Penisnom Vracu pokazu kako su narkomani agresivni i nevaspitani. Momak ponovo udara sakom o prozor zahtevajuci karton ponavljajuci kako ga ceka doktorka. Ovaga puta je nevaspitanost pobedila i pusac mu otvara salter pruzajuci karton a zatim ga ponovo zatvara kao da ja ne postojim. Mozda sam i ja trebao da nastupim sakom u prozor jer placam to cekanje taxisti ali to jednostavno nije moj stil. Da sam mladji mozda bih i ja lupao ali sam odavno shvatio da zurba ne vodi brze cilju vec nasuprot. Postoji nekakva nevidljiva sila koju mogu nazvati Pravdom a koja onemogucava nasrtljivce da lako dodju do svoga cilja. Ta sila je skrivena duboko u nama i deluje nesvesno tako sto nas kaznjava na razne nacine sa zadrskom svaki put kada radimo neposteno i nece samo nasrtljivac biti kaznjen vec i onaj radnik koji se tako arogantno postavio prema pacijentima sa cigaretom u ustima.
    Na kontrolu nisam otisao i Flunirin sam prestao da pijem jer sam otkrio uzrok svojih problema. Boce koje donosim su izradjene od plastike i nisam ih menjao tri godine jer ih nema u slobodnoj prodaji. Te boce koje sam nosio dala mi je apoteka iz svoga skladista koje je namenjeno za internu upotrebu. Boce su bile uzasno prljave i mogu misliti sta je sve bilo na zidovima flasica u kojima su stojali razni slatki sokovi pomesani sa uljanim Metadonom. Ta prljavstina je bila uzrok promene sastava Metadona tako je postajao znatno oslabljen posle nekoliko dana boravka u takvim bocama. Dobijanjem novih boca moja situacija se znatno poboljsala i vise ne osecam potrebu za promenom. Trebalo bi da odem na kontrolu i da saopstim mojoj doktorici sta sam otkrio i najradije bih to ucinio telefonom ali ne vredi jer njima treba moj urin kako bi mogli da me kontrolisu. Cela ta situacija je prilicno ponizavajuca po mene i ne zelim da me kontrolisu na svake dve nedelje. Najgore je sto mora da me neko posmatra dok pisam da ne bi poturio tudju mokracu. Mozda neko i voli da pokazuje svoj polni organ drugim ljudima ali to nije moj slucaj.

GDE JE PROBLEM? ned - 20.01.2008

Negde duboko zakopan u meni? Kopao sam preduboko, mora da sam ga promasio. Kada bi to moglo tako. Kao da ce nestati ako ga iskopam na svetlost dana.
Ubiti oca, sta ako je to resenje?
Zasto ubistvo ne bi bilo resenje?
Zvuci logicno da je otac problem. Bog otac. Svestvoritelj.
Zamisli da imas pistolj u ruci i da treba povuci oroz dok cev gleda u njega, metak ce probusiti uzrok problema. Eliminisi uzrok, ili Ti ili On, biraj. Nazvao me je Oceubicom a jos ga nisam ubio.
Rado bih ga prosvirao ali zamisli tu guzvu posle toga cina, sva krv koja ce se razleteti po sobi, ali nije ni krv problem koliko su razni ljudi koji ce zatim doci da ispituju slucaj, pa sahrana i na kraju zatvor ili ludnica, ma strasno.
Kada bi samo nestao bez traga i glasa, bez krvi, bez raznih pitanja kao u Zvezdanim Stazama, dezintegracija.
Najlepse bi bilo da mu sipam masnu sodu u oci dok spava otvorenih ustiju, pa malo da udje i u usta, da krklja i da ne moze da vristi. To bi bilo zadovoljenje Pravde, da ostane slep do kraja zivota. Kakve mracne misli, bes mi se budi u stomaku.
Mozda sam i zato poceo da se drogiram, da ugusim taj bes, mozda.
Oprostaj, glupi oprostaj.
Volim pun Mesec. On je najava da postoji nesto Vise, nebeska Pravda. Beskonacnost svemira govori o tome kako nista ne razumemo, kako smo jadni i mali. Velicne ekplozije jedne zvezde ne moze se meriti ni sa kakvim grehom. Zato cu da cekam ekploziju ogromnu, krajnju osvetu celome covecanstvu i necu da prljam ruke nicijom krvlju.
Ka-BUUM-VOOODOOO

LINJA MANJEGA OTPORA pet - 01.02.2008

kao elektrotehnicka jednacina. Omov zakon,  električni otpor jednak je padu napona na otporniku podeljenom sa strujom koja protice kroz otpornik. Ovde sam ja otpornik kroz koga protice struja zivota a napon je valjda erekcija.
Linija manjeg otpora treba da pretstavlja nekakvu granicu, crtu preko koje treba preci da bi zivot postao bolji. Kada se kaze ici linijom manjega otpora obicno se pomisli na predavanje, odustajanje od borbe koja vodi ka necemu dobrom, no ja nisam mislio na tu vrstu kretanja vec na kretanje u smislu taoistickog nedelanja. Na kretanje bez licnih zelja. Moram dati primer. Na primer, ja zelim da sedim kod kuce i igram se na kompjuteru kad odjednom telefon zazvoni. Da li podici slusalicu? Ne zelim da dignem slusalicu ali neko drugi to zeli i tada stavljam tudju zelju ispred svoje i podizem slusalicu. Glas sa druge strane zice zeli da dodjem do njega mada ja to ne zelim ipak odlazim jer opet svoju zelju potiskujem. Najbolje bi bilo da nista ne zelim i da osluskujem od drugih bica zelje. Ovde se postavlja problem, sta ako neko pozeli da skocim u bunar? Ovde treba praviti razliku izmedju dobra i zla mada je to ponekad vrlo tesko jer sta ako neka zla osoba stoji iza telefonskog zvona, kako da znam da li je njena zelja zla? Postoje osobe za koje unapred znam da su lose i kada cujem njihov glas odmah stvaram negativnu sliku o buducem razvoju dogadjaja i sto je najgore retko kada pogresim. Ne treba stvarati negativne slike unapred jer one teze da se ostvare kao sto svaka misaona slika tezi da se materijalizuje. I kada kazem kretanje linijom manjega otpora mislim na kretanje bez licnih zelja na kretanje poput bilijarske kugle koju neko drugi udara, kretanje po inerciji tudjih zelja. Nasuprot kretanju linijom manjega otpora je kretanje linijom vecega otpora, a kakvo je to kretanje? To je bolno kretanje, glavom kroz zid, kretanje usmereno licnom zeljom da se cilj ostvari po svaku cenu. I pisanje ovoga boga svrstavam pod kretanje linijom vecega otpora jer sam pogonjen licnom zeljom da budem primecen... Nemoguce je biti bez ikakvih zelja ali je zato moguce kontrolisati svoje zelje i vremenom ce se pokazati da je uvek bolje staviti zelju drugih ispred licne zelje pod uslovom da se raspozna dobro i zlo. Radnje koje nanose bol drugim bicima treba izbeci po svaku cenu i kada kazem kretanje linijom manjega otpora mislim na kretanje bez nanosenja bola drugima ili sebi. Pokusam li da prekinem uzimanje Metadona naglo i odjednom nanecu sebi ogroman psihofizicki bol sto nije nikako dobro, cak je i postepeno smanjivanje bolno a kada prodje fizicka bol ostaje trajna psihicka rastrzanost i nervna napetost. Zato je moja zelja da ostanem trajno na metadonskom odrzavanju i ako neko sada pozeli da ja prestanem sa time to bi mogao da svrstam pod dobrom zeljom i trebalo bi tu zelju da stavim iznad svoje ali ta zelja ce meni naneti dugotrajan bol sto je zapravo kretanje linijom vecega otpora a takvo kretanje moram sebi zabraniti jer ce mi naneti vise stete nego koristi. Neko moze zapitati, kako unapred znam da cu imati vise stete? Jednostavan je odgovr, probao sam vec da pravim prekide i svakoga puta sam se pokajao i zato kazem da je svaka borba uzaludna. Znam da mi je teorija busna kao svajcarski sir i da uvek moze nesto da mi kvrcne u glavi i da promenim stav, zapravo i ovo pisanje potice iz zelje da neko pobije logiku na kojoj stoji moje razmisljanje jer jednim malim delom duse zelim da se oslobodim zavisnosti.
Radikali dolaze na vlast i to me zabrinjava. U kladionicama je kvota za oba kandidata jednaka i to daje nekakvu nadu ali sta vredi kad osecam da nade nema. Toma je izjavio: "Dosao sam ovde da vam skrenem paznju na jedan ogoman narastajuci problem narkomanije. Ja vam obecavam da vise nece biti narko dilera u skolama. Obelodanicu imena i prezimena ljudi koji se bave prodajom droge..." Ono sto pouzdano znam je da su radikali na celu sa Majom Gojkovic vec pokusali pre par godina da ukinu Metadonski Centar koji je nastao zalaganjem Nenada Canka u toku operacije Sablja. Posle ubistva Zorana Djindjica pohapseni su svi veliki novosadski dileri i heroin je nestao sa ulica grada a oni koji su ga i dalje preprodavali radili su to u velikom strahu i po visokoj ceni. tada mi je poznanik rekao da je cuo na radiju apel policije da narkomani treba da idu do svoga lekara i da ce biti stavljeni na metadonski program. Zvucalo mi je neverovatno jer sam znao kakav je stav nasih lekara prema Metadonu ali me nije mrzelo da proverim i za divno cudo ostvario sam ubrzo pravo na Metadon tako da sam na njemu od ubistva Djindjica. Dolaskom Tome na vlast radikali ce sigurno pokusati ponovo da ukinu metadonski centar a to se vidi iz Tomine najeve o "borbi" protiv narkomanije. Svaka normalna osoba moze lako da zakljuci kome smeta metadonski centar. Naravno da najvise smeta dilerima jer im odvlaci "pacijente" i moze se zakljuciti u cijim se redovima nalaze ti dileri. Srbijo, glupa li si.
Vreme ce pokazati.

FLIPERANA čet - 14.08.2008

čet - 14.08.2008

FLIPERANA

Pakleni dan.  Pogresno sam izrecitovao adresu taxi dispiceru i ceo dan mi je poceo lose. Vrucina nenormalna. Izlazim iz taxija i dajem coveku 200 din govoreci mu da se vracam za 5 min a on kaze da ne treba da mu ostavljam novac ali ipak mu ostavljam. Ulazim u box gde se deli Metadon i vidim jednoga prosedog coveka koji je medju prvima dosao u centar cim se otvorio. Na sakama mu se vide svezi ubodi od igle ali ocigledno ne moze da ih sakrije tj mozda i moze flasterom ali bi tada verovatno izgledao jos sumnjivije. Mrzim da dolazim ovde i gledam da sto pre nestanem. Vesto slaze  boce a mislio sam da sam ja najbrzi u pakovanju, ocigledno da i ovaj covek ne voli da se zadrzava ovde. Stizem na red i dobijam informaciju da ne mogu da me daju lek i da moram da idem na razgovor kod moje doktorke. Da li mogu da dodjem na razgovor sledece nedelje, taxi me ceka, pitam ja. Ne, udjite unutra i idite kod doktorke, dobijam odgovor. Da li mogu bar terapiju da popijem, pitam. Ne, odgovara mi zena koj je pocela da radi od skora. Vracam svoje prazne boce u kutiju i ulazim uz tresak vratima. Ta vrata uvek treskaju, ako se ne pridrze pri zatvaranju ali uvek imam osecaj da treskaju zbog moga besa. Kucam na vrata od kancelarije moje doktorke ali se niko ne odaziva. Kucam ponovo i ponovo ali nista, stavljam ruku na kvaku, zakljucano. Mislio sam da cu moci da ubedim moju doktorku da odlozimo razgovor jer me ceka taxi ali Vraga. Vracam se kod tehnicara i dobijam informaciju da moram da idem na odeljenje u drugu zgradu. Odlazim kod taxiste koji me ceka u hladu i sa tugom mu saopstavam da ne mogu da se vratim sa njime i pokusavam da izvucem kusur. Uspevam da dobijem 50 din, taxista je vrlo ljubazan ali ja sam vec iznerviran sto moram po vrucini da trazim doktorku a nisu mi dali da popijem moju dozu leka. Ne osecam se dobro, osecam supljinu u glavi kao da cu izgubiti svest svakoga casa ali zurim hitro na krilima besa kod moje doktorke. Sta ima mi da razgovaramo, sta hoce od mene, dolazim ovde godinama a najposlusniji i najmirniji  sam pacijent, cak sam dobio kritiku od nje da to nije dobro, kakva glupost. Dolazim do klinike ali je prolaz do moje doktorke blokiran, vrata su zakljucana i jedna zena u belom mantilu takodje ceka ispred vrata. Nemam nameru da cekam mirno jer se ne osecam dobro, treba mi moja doza leka i zato pritiskam zvono. Cuje se veseli zvuk zvona, kao nekakva video igra. Dolazi sestra i kazem joj da hitno trebam moju doktorku, rece mi da sacekam. Posle 5 minuta se vraca i saopstava mi da je doktorka u centru ali ja sam dosao iz centra i tamo su mi rekli da je doktorka ovde, saopstavam. Sacekajte, idem da je potrazim. Cekam, proslo je 15 min. Pritiskam veselo zvono nervozno ali uzalud, niko ne dolazi. Posle desetak minuta dolazi sestra i kaze mi da je doktorka verovatno negde izasla i da ce se uskoro vratiti. Pa dokle ce da me setaju ovako kao magarca izgovaram besno resen da se vratim u centar. Vracam se nazad i kazem da doktorka nije tamo. Zena mi kaze da je najbolje onda da je sacekam ovde. Pitam je da mi da lek jer se ne osecam dobro i dobijam odgovor da lek ne mogu dobti i da sednem u cekaonicu ako mi nije dobro. Ne zelim da se dalje raspravljam i sedam na stolicu. Posle 30 min dolazi moja doktorka i uz blagi smesak me poziva da udjem. Pita koliko je dugo cekam; 30 min, odgovaram. Taman sam tada izasla iz centra, cutim i sedam na stolicu iako mi nije rekla da sednem. Pozvala sam vas iz dva razloga, zapocinje pricu. Prvi je razlog zato sto se niste dugo javljali. Ne osecam potrebu da se javim, ne koristim nikakve zabranjene lekve... Znam, prekide me ona, ali ste duzni da se javite bar jednom mesecno. Mogu li da se javim telefonom, pitam. Ne, moram licno da vas vidim kaze ona uz nevoljni osmeh i nastavlja pricu...a drugi razlog je to sto smo oformili grupu od sest pacijenata koje ce voditi nas psiholog i ja sam predlozila da vi ucestvujete jer ste se uspesno adaptirali na lek i ovde ste vec dugo... Oh ne, to znaci da cu morati da gubim vreme ovde a ja to ne zelim, odgovaram. Zasto ne zelite, pita ona. Nista pametno nisam cuo ovde i mislim da samo gubim vreme tako. Vidim da se doktorka pomalo uvredila i pita, a sta ocekujete da cujete od nas. Ja sam savrseno svestan svoje situacije, odgovaram, i znam da cu uzimati Metadon do kraja zivota i znam da nema sanse da se skinem a vi pokusavate upravo da me skinete sa leka, ono jedino sto sam trazio od vas je dizanje leka u apoteci i to niste hteli da mi ucinite... Znaci ne zelite da saradujete, pita. Ne, odgovaram. Dobro, ja moram da obavestim nadlezne o tome sta ste odlucili pa se onda vidimo sledece nedelje da vidimo kako cemo dalje. Eto vidite, kazem, ve cete da obavestite nadlezne da ja ne zelim da saradjujem a to ce da povuce sankcije ukidanja terapije i ja cu svakako morati da dolazim i gubim vreme, govorim joj pokusavajuci da sakrijem bes ali me glas izdaje. Vi se ne druzite ni sa kim, prekide me, mislite li da je to normalno. Da, odgovaram joj kratko i besno sto je ocito primetila jer me je pitala zatim: Vi ste se iznervirali nesto? Da, odgovaram. Zasto, pita ona. Kao prvo morao sam da otkazem taxi sto znaci da cu morati da trazim novo vozilo i da palcam jos 200 din vise, zatim sam vas trazio na klinici i tamo sam zvonio nekoliko puta a da niko nije dosao a potom su mi rekli da ste u centru. Zatim nisu hteli da mi daju lek, ne razumem zasto, kazem joj vidno namrstenog lica i povisenog tona. Zato sto se niste odazvali na moj poziv prosle nedelje. Kakav poziv, pitam. Zar vas nisu obavestili na salteru. Ne, odgovaram. Provericemo. Da li vi uvek tako lako planete. Ne, kazem, samo kada ne popijem lek, onda sam nervozan, a prosli put sam planuo kada me je sestra zezala i nije htela da mi prizna test. Secam se, rece ona. Dobicete sada lek, nema razloga da se nervirate, ja ne mogu da budem stalno na jednom mestu, posao zahteva od mene da budem u pokretu, idemo sada da popijete terapiju. Dok smo izlazili pitala me je: Zasto se oblacite stalno u crno? To je moj stil,(kakav crni stil, lupetam samo da zavrsim sto pre razgovor). Zatim resim da joj odgovorim: Belo se lako prlja a crno se ne vidi kada je prljavo. Opet se kiselo nasmejala i usla u prostoriju gde se deli Metadon i upita radnike: Da li ste obavestili pacijenta da treba da se javi na razgovor? Momak od 2 metra odgovara kratko: Da. Tada sam viknuo: To je laz. U trenu sam se pokajao sto sam upotrebio rec laz, medjutim doktorka je presla preko toga bez reci. Kada ste se zadnji put testirali, pita me doktorka. Pre tri nedelje, ali ako zelite testiracu se sada da me ne gnjavite posle. Tada je doktorka lose odreagovala: Znate sta, ovde niko nije zasluzio da kazete da vas gnjave i pazite kako se obracate ljudima. Izvinite, odgovarih, iznerviran sam i zato tako reagujem, rekli ste mi da ne valja kada sam miran i neprimecen, eto sada me vidite u drugom svetlu. Izlazim iz prostorije bez pozdrava a ukleta vrata su tresnula iza mene jace nego ikada. Prelazim na stranu saltera da napokon dobijem lekova i pitam radnika koji je izjavio da sam obavesten: Obavestili ste me telefonom? On cuti. Postavljam isto pitanje po drugi put glasno da moze da cuje i moja doktorka koja je jos uvek bila u prostoriji. Ne, odgovara radnik, nikoga nismo obavestavali telefonom. Vi ste meni saopstili u oci da treba da se javim, pitam pokusavajuci da mu ulovim pogled. Pogledao me je kratko a zatim odgovorio: Nisam vas ja obavestio, neko drugi vas je obavestio. Primetio sam da je moja doktorka izasla tako da nema smisla da nastavljam razgovor. Uzimam svoje lekove i pozdravljam sa hvala i dovidjenja ali ne dobih otpozdrav.
   Lose sam se osecao posle ovog dogadjaja i satima sam sebe preispitivao zasto am tako reagovao burno. Sta ocekuje moja doktorka od pacijenta koji je u polukrizi? Zar ne zna da su tada ljudi psihicki rastrojeni a jos treba i da trpim nepoverljiv odnos osoblja koje laze. Gledaju me kao krivca koji je nesto zgresio koji treba da dokazuje svoju nevinost tako sto cu im svaki mesec skidati gace i pisati dok me oni posmatraju. Moja doktorka ocekuje od mene da dolazim u grupu i da komuniciram sa ostalim pacijentima sto znaci da se siri narkomanski krug. Ne zelim da upoznajem nove narkomane i jedva cekam da sto pre pobegnem iz Metadonskog centra. Mnogo puta su me narkomani sacekivali ispred i trazili da im pomognem sa metadonom a pritom je bilo i burnih reagovanja kada odbijem da im dam moj lek. Jedan me je pljunuo u lice i rekao da ce pozvati ekipu da me prebiju bejzbol palicama i zar posle toga treba da odlazim na to prokleto mesto sa zadovoljstvom i da pritom slusam neku mladu nadobudnu zenu psihologa koja ce da mi drzi lekcije o smislu zivota?

Moja Doktorka

uto - 25.12.2007

Moja Doktorka

Sretoh moju doktorku dok sam izlazio i taxija. Isla je u belome mantilu sa prekrstenim rukama kao da joj je hladno a pogledom uprtim u zemju. Taj stav prekrstenih ruku oznacava ogradjivanje od ostalih, zatvorenost u sebe. Viknuo sam: Dobar dan! Ostao sam uskracen za njen pozdrav, bar ga nisam cuo. Mozda je smatrala da se nalazi predaleko ili ne vidi dobro, u svakom slucaju ne bih joj se javio da nisam dobio kritiku od nje licno, kako treba vise da komuniciram sa ljudima. To je zapravo po njoj bio glavni razlog zasto me nisu prebacili na ambulantno lecenje, nedovoljna socijalizacija. Po njenoj tvrdnji svi pacijenti koji su na ambulantnom lecenju treba da budu pricljiviji jer cu morati po njenom misljenju da upadam u situacija da po 5 sati cekam na red kod doktora. O boze, vecu glupost nisam cuo. Zasto bih morao da pricam dok cekam na red?
   Po njenom misljenju antidepresivi ce resiti moj problem socijalizacije a lepo sam joj rekao da sam probao svakakve lekove pa i antidepresive. Naime vec u osnovnoj skoli sam poceo da eksperimentisem sa raznim tabletama tako da imam ogromno iskustvo sta valja. Vodim se koa narkoman zadnjih 15 godina jer sam od tada na teskim opijatima svakodnevno mada sam narkoman od svoje 14. godine tako da sam vise od dve trecine svoga zivota proveo pod nekim psihoaktivnim lekovima. Ima tacno 26 godina od kada me je policija registrovala kao narkomana i dolazila u skolu da uznemirava moje roditelje. Zapravo skola pravi od deteta narkomana iako on to vec nije postace iz inata zbog nepravednih optuzbi. Ako nekoga javno optuzite za nesto i masa prihvati tu osudu kao istinu, onda ce taj neko iz inata napraviti to za sta je optuzen.
Inace ja sam idealan pacijent po recima moje doktorke, ne pravim im probleme, sve sto kazu ja se slozim, nisam krsio pravila o uzimanju zabranjenih sredstava, nisam agresivan i kada bi svi bili kao ja oni bi bili srecni ali to nije dobro po mene. Tu mi je dala primer iz skole; to je kao ucenik koji nema petice a nema ni jedinice pa ostaje nezapazen. Da li je to dobro, pita ona mene.  Ovde me je ostavila bez texta, posle duze pauze progovorio sam: Pa vi meni savetujete da budem bezobrazan? Izgleda da je to opste pravilo, budi bezobrazan ako hoces nesto da dobijes, takav je zivot.
   Po njenom misljenju Flunirin ce mi pomoci da se osecam bolje iako sam joj tacno rekao sta mi treba i od cega se mogu jedino osecati bolje. Probao sam antidepresive i oni me samo uspavljuju, imam knedlu u grlu od njih i osecam da negativno uticu na centar za ravnotezu. Znam da treba uzimati bar 30 dana da bi se osetio efekat leka ali verujte mi to je samo gubljenje vremena. Nije tacno da svi antidepresivi uspavljuju, rece ona, uspavljuju oni sa hipnotickim dejstvom. Hajde probajte da ulozite napor kada vec ja ulazem napor da vam pomognem pa probajte ovaj lek. Kakav to ona napor ulaze? Pa ona je placena za svoj napor a ja treba da budem taj koji ce da gute te bljuvotine. Pa da je to dobro to bi svi narkomani uzimali.
   Nista mi nije drugo ostalo nego da se slozim sa njenim lekom ako zelim da dobijem nesto od nje u buducnosti. Pitao sam je da li moze bar da mi podele da pijem terapiju iz dva dela i da mi umesto u 6 boca sipaju u 12 istu kolicinu jer vec posle 12 sati nakon uzimanja osecam da mi je lose. Pitala me je kako mi je to lose? Osecam hladnocu u celome telu, nedostatak vazduha, preznojavanje, suze mi krecu same od sebe, malaksalost... odgovorih. Znate sta, rece ona, ja nemam ovlascenje da vam povecam terapiju na 320 kapi (dobijam 300 kapi) ali cu razgovarati sa doktorkom da vam se podigne na tu kolicinu, to dobijaja samo njih nekoliko u centru i trebalo bi da vas doktorka licno vidi, dodjite za dve nedelje pa cemo razgovarati o tome, a u medjuvremenu pijte Flunirin. Zaboga, nisam trazio povecanje terapije za bednih 20 kapi vec da mi se podeli na dva dela jer na samome uputstvu upotrebe Metadona pise da se uzima dvokratno, ali sam odustao od tog komentara uz obecanje da cu probati Flunirin.
KONTROLA
Krenuo sam sa paklenim osecajem glavobolje na kontrolu. Po obicaju stizem zadnji. Nema nikoga u cekaonici. Prislonio sam uvo na vrata i cuo zenske glasove od kojih sam pomislio da su doktorski pa sam zakucao na vrata, ali unutra je bila zena koja se zalila na svoga sina doktorki. Cuo sam kada je pitala: Sta da radim? A doktorka je rekla: Pozovite policiju, mora da se nauci redu. Zena: I sta ce onda biti? Doktorka: Ostace bez icega. Pendrek terapija koju zastupa moja doktorka mi ne uliva mnogo nade. Doktorka mi se tada obratila imenom: ...moram da skoknem do ordinacije, moracete da me malo pricekate. Nema problema, odgovorih i nastavih da sedim u svojoj glavobolji. To moje nema problema me i uvaljuje u ovakve situacije da uvek budem na kraju reda i da me preskacu kada treba nesto da se dobije. Nastavio sam da razmisljam sta sve treba da joj kazem da bih ostvario zeljeni cilj a cilj je prelazak na ambulantnu terapiju. Da li da joj kazem da me boli glava sve do oka ? To je sigurno povezano sa zubom. Osecam mucninu i konstantnu zedj a u cekaonici je pretoplo. Cuje se cudan zvuk kao usisavanje vode. Pogledam prema radnicima koji rade na izdavanju terapije i vidim kako covek otvara bocu za bocom Metadona i baca ih u smece. Posto mi je okrenut ledjima ne vidim sta radi ali izgleda da sadrzaj sipa u veliku posudu. Otvorio je oko stotinak boca. Te boce sigurno neki narkoman pokupi iz kante za smece jer se iz svake boce moze iscediti bar 10-20 kapi. Zamisljao sam kako lezim na dve stolice u cekaonici otvorenih usta a doktor mi iz svake te boce sipa kap po kap dok se ne zasitim. Pusti snovi. Stalno su mi prolazili kroz misli likovi koji su na ambulantnom lecenju a za koje znam pouzdano da zlorabe Metadon. Em ne rade em su se rodili kada sam ja poceo da se drogiram a doktorka mi prica o nekakvoj socijalizaciji pacijenata na ambulantnom lecenju. Rekoh sebi da joj to necu pominjati iako znam da mi je to najjaci adut za moju borbu. Time samo skrecem paznju na to kako lose rade i rizikujem da upadnem u svadju.
    Dosla je doktorka sa nekakvim cegerima punim povrca a ja sam pomislio da je otisla da spasava nekome zivot pa je zato hitno odjurila. Opet je pomenula moje ime jedno 3 puta sto mi je izuzetno prijalo posle osecanja da sam zadnja rupa na svirali. Izvolite, sedite, rece ona pa nastavi, zbog cega ste dosli? Dosao sam na kontrolu posle dve nedelje, onako kako smo se dogovorili, pio sam Flunirin...rekoh. I kako se osecate? prekide me doktorka. Ja: Lose, trazio sam Metadon a vi ste mi u zamenu dali Flunirin, to ne moze da zameni Metadon. Ona: Ja vam to nisam ni dala kao zamenu, jesmo li mi ikada pricali o zameni ? Ja: Nismo ali tako ispada, trazio sam jedno a dobio drugo, meni ne treba Flunirin. Ona: Vi ste trazili, pa kako bi to bilo da trazite sta hoceta i ja vam to dam? (mislim da je ciljala na sex) znate sta, ja sam ovde najmladja doktorka i mozda je moje misljenje pogresno, to sam predlozila jer smatram da nemate dobru socijalizaciju...Kakva socijalizacija? prekidoh je, da li znate da vise od 50% vasih pacijenata koji su po vasem misljenju sozijalizovani ne rade nigde i zloupotrebljavaju metadon? Rekoh sebi da necu pricati o ovome ali izlete mi, mogao bih sada da vam nabrajam po imenu ko sve prodaje i koristi intravenozno Metadon ali necu. Ona: Mi to i ne ocekujemo od vas, mi dobro znamo po pricanju bivsih pacijenata ko sve to radi i imamo ih na listi pacijenata visokog rizika ali to vi ne treba da znate. Hajde da pogledamo vas i da zanemarimo sta drugi rade, rece ona. Mozete da gledate mene samo u poredjenju sa drugim ljudima, ne treba mi nikakvo povecanje terapije, znam da tolerancija raste, treba mi samo podela na dve doze umesto jedne. Ona: Ovde kod nas morate popiti celu dozu ali kod kuce mozete podeliti, ne vidim kakvo bi vam bilo lakse ako vam mi podelimo.Ja: mogu da podelim samo ofrlje, dok sam dobijao boce mogao sam tacno u kap da podelim, a sok se ne rastvara dobro sa Metadonom i taj sok unistava metadon. Ona: mozete da promuckate uvek a sok ne unistava Metadon. Ja: Oseti se razlika u ukusu i jacini posle pet dana, postane znatno slabiji a na bocama uvek ostane metadona jer se tesko sliva. Ona: Drzite ga u frizideru. Ja: Drzim ga na minus 10 skoro da se zaledi, verujte mi da sam ziv samo od 1 do 4 kada osetim da mi radi Metadon, vec u 9 ne osecam nikakvo dejstvo. Ona: Hajde da se ovako dogovorimo, dodjite sutra kod Penisnoga Vraca pa da vas on pogleda.Hmm, sta je sad ovo pomislih, ranije mi je pominjala da treba da me pogleda druga osoba, zasto me salje kod glavonje licno? Znate sta, nemam nameru da se svadjam niti da se zalim, stvarno ne vidim sta time dobijam, nemam nameru da se setkam. Ona: I onako dolazite sutra po terapiju pa mozete usput da svratite, ne treba da se svadjate vec samo da kazete svoje misljenje ovako kako ste meni rekli, ja sam svoje iznela  a on neka kaze svoje. Dobro, hvala, dovidjenja.

Serotonin sre - 26.12.2007

Serotonin

Sneg je zavejao puteve. Naizgled nebitna stvar, prokleti sneg, zbog njega sam cekao taxi oko 2 sata na klinici neuropsihijatruje. Preci cu odmah na dijalog dok mi je jos svez u secanju.
   Trebalo je da me pregleda Penisni Vrac licno ali umesto njega zaticem svoju bivsu doktorku koja je svojevremeno takodje zahtevala od mene da uzimam antidepresive sve dok je nisam ubedio da je moja priroda takva i da mi nisu potrebni. Medjutim vreme cini svoje, ona je zaboravila ko sam ja mozda i zbog operacije na mozgu koju je imala pre dve godine. Kakva ironija sudbine, nuropsihijatar sa operisanim mozgom. Imala je nekakav pijani pogled, mozda je stvano i pila jer vidim da vlada predpraznicno raspolozenje.
Ulazimo u njenu kancelariju. Prvo seda za sto moja bivsa doktorka. Jednom prilikom dok sam sredjivao overu knjizice trazio sam od nje potpis jer zakon zahteva potpise tri neuropsihijatra koji poznaju moju bolest i zakucah prvo na njena vrata: Dobar dan, ja sam vas bivsi pacijent, ne znam da li me se secate...Ona: Sa bivsima ne razgovaram, dosta mi je u zivotu bivsih, idite kod svoga doktora. Ja: ok, hvala, dovidjenja. U daljem textu cu je imenovati sa Bivsa mada imam zelju da joj dam poganiji nadimak kao sto je Nedojebana ili Operisana od mozga. Sadasnju doktoru cu nazvati jednostavno Mlada. Naspram Bivse sedamo Mlada i Ja. Mlada: Ovo je pacijent koji nije dolazio na kontrolu 6 meseci i sada dolazi sa zeljom da ga prebacimo na ambulatno lecenje... Bivsa: Zasto niste dolazili? Mlada mi nije dozvolila da odgovorim vec je nastavila: Smatro je da se oseca dobro i da nema potrebe da dolazi. Inace ne pravi probleme i testovi su pokazivali da ne uzima nedozvoljene substance. Bivsa me je nemo gledala i ocekivala moj odgovor. U takvim prilikama mi se glas uvek izmeni kada treba da pricam o sebi pred nepoznatim osobama. Postaje drhtav i povisen sa povremenim zamuckivanjem i sve sto tada izgovorim ne lici ni meni na Istinu a mogu misliti kako deluje drugima.Ja: Ne osecam se dobro, jednostavno nemam snage da dolazim, izgleda mi kao besmislena radnja. Bivsa: Koliko dugo ste na drogama? Ja: Policija me je registrovala kao narkomana jos sa 14 godina. Bivsa: Kako to registrovala? Ja: Dolazili su u skolu i zvali moje roditelje na razgovor i rekli su im da se drogiram Tavorom. Bivsa: Ko vam je davao tablete, da li je taj ziv? Ja: Taj covek nije iz sveta narkomanije, sigurno ga ne znate. Kartali smo se i kada je gubio on je ulagao Tavor umesto novca. Bivsa: Nije vas bilo strah kada ste uzimali tablete? Ja: Jeste ali samo prvi put. Bivsa: Koju ste skolu zavrsili? Ja: Srednju elektrotehnicku. Bivsa: Ne radite u struci? Ja: Radio sam samo mesec dana u struci, dok im je trebala radna snaga, nebitno, tri godine sam radio nocu u trafici, radio sam razne poslove preko student servisa ali na kratko. Bivsa: I ne mozete da nadjete posao u struci? Ja: Tesko, za to je potrebna veza. Bivsa: Kako zaradjujete? (ovo mi je najteze pitanje jer ne mogu da im kazem da sam profesionalni kockar. Pa zar i kocka pored narkomanije? Ne mogu da im objasnjavam kako se na Black Jacku moze dobro zaraditi ako se pamte karte. Mislice da lazem, jer svet narkomanije je prepun lazljivaca, a trenutno nemam volje ni snage da idem u kazino, nije lako sedeti koncentrisan maximalno 5-6 sati za stolom punim kriminalaca koji ce da kritikuju moju savrsenu igru. Lako je podnositi kritiku pametnog coveka ali kritiku budale je nepodnosljivo trpeti) Ja: Zivim od majcine penzije, nisam zahtevan. Bivsa: danas je i za malo potrebno puno novca, kolika je njena penzija? Ja: Oko 9 hiljada ako me ne laze, stvano ne znam. Bivsa: Znate li vi koliki su racuni? Ja: I otac ima penziju, mislim da je oko 18 hiljada mada ne zivi sa nama daje joj novac. Bivsa: Sta cete raditi kada vam majka umre? Ja: Ne znam, ne razmisljam o tome. Bivsa: O cemu razmisljate? Ja: Ne znam kako da vam objasnim, ima puno stvari o kojima razmisljam, nemam neku fix ideju pa da o njoj stalno razmisljam. Bivsa: O cemu sada razmisljate? Ja: Kako da ostvarim svoj cilj. Bivsa: A koji je vas cilj? Ja: Prelazak na ambulantno lecenje. Bivsa: Kako provodite vreme? Ja: Uglavnom sedim za kompjuterom. Bivsa: Da li imate materijalne koristi od toga? Ja: Ne. Bivsa: Sta radite na kompjuteru? Ja: Igram se, pricam sa ljudima, pravim programe... Mlada je necujno ustala i izasla iz prostorije. Bivsa: Zasto to radite? Ja: Tako ubijam vreme, nemam pametnija posla. Bivsa: koja je vasa terapija? Ja: Sem Metadona ne uzimam nista, zadnjih 14 dana pijem Flunirin po nagovoru Mlade ali verujte mi to meni ne pomaze. Bivsa: Kako uzimate Flunirin? Ja: Jednu kapsulu izjutra, tj. kada se probudim. Bivsa: Kada se budite?
Ja: U jedan. Bivsa: U jedan posle podne? Ja: Ne, u jedan posle ponoci. Posto vecinu vremena sedim za kompjuterom vezan sam za internet a kod nas su veze opterecene preko dana tako da mogu slobodno da radim tek posle ponoci. Bivsa: Da li znate koliki je procenat depresije u zemljama severa gde je poremecen ciklus dana i noci. Covekov mozak luci serotonin nocu u toku sna a serotonin je zaduzen za osecaj zadovoljstva. U tom trenutku se vraca Mlada u ordinaciju i bivsa joj izgovara spasonosno resenje: Pa on je zamenio noc za dan, nije ni cudno sto je ovakav. Vi morate da promenite ritam spavanja. Ovde sam zakljucio da nema nista od moga cilja vec da cu morati po njima da menjam nacin zivota jer je premudra doktorka nasla uzrok moga problema. Bivsa: Da li ste imali nekada osecaj zadovoljstva? Ovde mi je pukao film, poceo sam da kolutam ocima i gledam u plafon obracaju ce Svevisnjem: Boze, ne mogu da verujem sta me pitaju, da li sam nekada imao osecaj zadovoljstva i o cemu razmisljam. Pogledao sam drsko Bivsu i odgovorio: Ne nikada nisam imao osecaj zadovoljstva. Doktorka je izmenila izraz lica ne ocekujuci od mene ovakav nastup. Htela je da mi stavi do znanja da od njene volje zavisi da li cu uopste dobijati i M od Metadona pa je promenila temu: Kako uzimate Metadon? Resio sam da dajem samo kratke odgovore i zavrsim ovu predstavu, vise je nisam gledao u oci vec sam se igrao sa narukvicom: Popijem odjednom. Bivsa: Popijete sedmodnevnu terapiju odjednom? Ovde sa Mlada ubacila kao moj branioc: Hteo je da kaze da popije 300 kapi odjednom. Bivsa: Imate li prijatelja? Ja: Ne. Bivsa: Da li je tako bilo oduvek? Ja: Da (ovo sam u besu odgovorio jer osecam da me zamislja kao monsruma koji nikada nije osetio zadovoljstvo u zivotu, pa zar postoji covek koji nikada nije imao prijatelja, bar jednoga?). Bivsa: Imate li brace i sestara? Ja: Da. Bivsa: Koliko? Ja: Jednog. Bivsa: Gde je on sada? Ja: U pekari. Bivsa: Ne zivi sa vama? Ja: Ne. Bivsa: Ima li dece? Ja: Dvoje. Bivsa: Kolika su? Ja: 14 i 5 godina (ovu istu pricu joj ponavljam vec treci put). Bivsa: Kada ste zadnji put videli tu decu? Ja: U subotu. Bivsa: Zasto bas u subotu? Ja: Zato sto dolaze svake subote. Bivsa: Da li je brat konzumirao droge? Ja: Jeste ali se nije zaglavio kao ja. Stvarno ne znam sta radim ovde, vidim da ne zelite da mi date ono sto mi treba, hajde da prekinemo ovo. Bivsa: Mi smo ovde da vam pomognemo. Ja: Zasto mi onda jednostavno ne date boce, to bi bilo najlakse i vama i meni. Bivsa: Jeste, pa da onda uzimate intravenski. Ja: Vidite da mi ne verujete, pa sta onda trazim ovde? Bivsa: Ako vama damo onda ce i drugi pacijenti da traze. Ja: Izgleda da mi je stvarno najjaci adut to sto polovina vasih pacijenata prodaje metadon i koristi ga intravenski. Ja to ne radim. Trazim da mi samo podelite terapiju na dva dela. Bivsa: Metadon se u krvi zadrzava 24 sata i nema ga potrebe deliti u dve doze. Ja: Najbolje sam se osecao godinu dana kada sam dobijao Metadon iz apoteke i pio ga na svakih 6 sati. Tada sam se osecao fantasticno a sada uzasno. Taj sok koji sipate oslabi dejstvo Metadona. Bivsa: Ovo prvi put cujem, znam da sok od ananasa moze da promeni sastav metadona ali drugi sokovi ne. Ja: Verujte mi da se po ukusu oseti promena posle 5 dana, ja to osetim. Bivsa se obratila Mladoj: Dobro, neka mu se odobri na mesec dana podela terapije, polovinu ce popiti ovde pa cemo videti da li ce se ostali pacijenti buniti. Mlada: dobro ja cu javiti osoblju da vam izdaje terapiju u odvojenim dozama, a vi cete doci za mesec dana da vidimo kako ste uzimali i da li ste uzimali nedozvoljena sredstva. Ja: Kako ce te to utvrditi? Bivsa: Testiracemo vas na urin. Ja: Znam kako se izvode ta testiranja, svako moze da vas prevari. Bivsa: Ne brinite, nismo mi glupi. Ja: Nisam ni rekao da ste glupi.Jesam li sada slobodan da idem? Bivsa: Da. Ja: Hvala, dovidjenja, prijatno.
   Hteo sam da im pozelim srecne praznike ali to je ostalo samo u meni. Izasao sam nezadovoljan jer nisam ostvario cilj. Moram da cekam jos mesec dana i pitanje je da li cu tada dobiti svoje bocice. Koje su prednosti bocica? Pod broj jedan ne moram da ih drzim u frizideru i ako resim da negde otputujem ne moram da strahujem da li cu naci frizider. Bitno mi je da cim ustanem mogu da nakapam odredjenu dozu a ne da cekam odredjeno vreme da bih zavrnuo celu bocu. Budim se oko 18 casova a zapravo se probudim tek oko 1 posle ponoci kada popijem celu dozu i ziv sam sve do 4-5. Oko 6 sati pocije prvo preznojavanje i prvi simptomi krize. Suze same krecu na oci, nedostatak vazduhe nadoknadjujem bolnim zevanjem jer mi zglobovi nisu podmazani. Osecam kao da imam peska u zglobovima i u 9 sam vec spreman za sanduk. Budim se oko 18 i do ponoci sam u polu svesnom stanju. Buljim u TV cekajuci da mi se na casovniku pojavi 1 sat kada cu ponovo da ozivim. A sreda je pravi pakao jer tada ostajem bez nocne terapije i moram da cekam sve do 9 kada ce se centar otvoriti da mi udeli kapi zivota. To je prava agonija i vec u ponedeljak me hvata panika jer znam sta me u sredu iscekuje. Lako je reci menjaj navike, sam sam kriv, tako je. Svako je kovac svoje srece i zato mi dajte Metadon da mogu da podignem cekic.

3 komentara:

• Zašto? Zašto misliš da je tvoja sreća u tome? Da li si ikada pokušao da prestaneš? Misliš li da se može skinuti? Pitam te ovo jer pokušavam da pomognem bratu koji je navučen kao i ti. Zahvaljujući terapiji umalo je izgubio život. Trenutno je na neuropsihijatriji i tretiraju ga kao "opasan po okolinu"...
  
  
  Od vuksamotnjak, u 11. januar 2008 20:59:46
• Morfeju odavno se nisam ovako slatko smejao,bukvalno suze mi krenule na oci.Nemoj me shvatiti pogresno ,nije smeh tudjoj muci ,ali zamislim scenu;Bivsa'Mlada i ti-tvoje žene,a ne dr.-ice.Stil pisanija ti je sjajan pokusaj pisati,pretoci svoje bivstvovanje u satirican roman.Satri ih sve.Život po metadonu je moguć,prijatelju kako ti možeš krizirati 5 sati posle dnevne doze,čudi me to,a ipak yavisi i od psihe i organizma.Sve najbolje kralju snova
  
  
  Od ONIREJ (Neregistrovan), u 12. januar 2008 1:51:32
• Sta je sreca? Filozofsko pitanje. Ko sam ja i da li je smisao zivota u cudorednom asketizmu ili u brutalnom hedonizmu? No da se manem tudjih filozofskih misli, ja sam bio jedan od tragaca za Istinom koji je sebi postavljao osnovno zivotno pitanje :"Ko sam ja?" Na tom apsurdnom putu delom zbog nezadovoljstva a delom iz radoznalosti trazio sam odgovore u raznim drogama i po neka mi je davala odgovor. Odgovor najjasniji: Ja sam Budala. Najopasnija od svih droga dala mi je odgovor na pitanje sta je dusevni mir za kojim sam tragao celi zivot. Za svaki odgovor sam platio debelu cenu jer Budala ne uci od drugih vec mora da oseti sve na sopstvenoj kozi. Da bi covek znao sta je Sreca mora da upozna njeno drugo lice, nesrecu, bol i patnju. Pokusavao sam bolnicki tri puta da prestanem, i treci put sam bio siguran da vise necu uzeti, racunao sam treca sreca, ali sipak. Nije problem izdrzati 14 dana fizicku krizu kada je covek mlad vec je problem nastaviti zivot sa ljudima zbog kojih si poceo da se drogiras. Bilo bi najbolje da brata posaljes negde daleko gde ga niko ne poznaje i ne treba od njega ocekivat da se odmah uklopi u sredinu tako sto ce poceti da radi nesto korisno. Lepo je sto zelis da pomognes bratu ali narocito kod narkomanije vazi ona izreka: Put za Pakao je poplocan lepim zeljama. Secam se moje prve doktorke kada me je urekla kada sam trazio Valoron: Doci ces posle pet godina ponovo kod mene a onda ce biti kasno. Posle pet godina sam dosao ponovo i pitao je da li se seca sta mi je tada rekla i da li je sada kasno. Rekla je: Nikada nije kasno i sve je moguce. To su reci koje odrzavaju nadu a ona je bitan faktor u procesu lecenja.
  Znam da je moguc zivot uz Metadon ali on trazi svoje jer se stvara tolerancija na ovaj lek tako da se u procesu odrzavanja mora postepeno povecavati doza. Dosao sam do gornje granice preko koje doktori vise ne zele da idu tako da se taj zivot pretvara u poluzivot. Metadon kao opijat unistava receptore u mozgu a mozak stvara nove receptore boreci se sa metadonom, medjutim mozak ih stvara vise nego sto je potrebno i svi ti novi receptori traze svoju hranu u obliku Metadona, pa neka onda kaze neko da od viska ne boli glava. Droga ne bi bila tako opasna da ne trazi vremenom od organizma unosenje sve vise i vise opijata i tu nema granice. Vise od dve godine mi nije povecavana doza a posledica toga je da sam se ugojio oko 30 kilograma zbog nekretanja. Vremenam se organizam moze adaptirati da trazi kolicinu koja bi oborila s nogu tri vola ,dva bizona i pet konja. Tako da je normalan zivot uz Metadon moguc jedino uz konstantno povecavanje doze sto kod nas nije slucaj. Veliki je problem kada se nekom prepise enormna kolicina leka i za to saznaju ostali pacijenti, odmah proradi zavist i pitanje kako on moze toliko a meni ne date ni upola od toga. Neverovatno je dokle ide njihova upornost u zahtevima da dobiju maximum a gornja crta zapravo ne bi trebalo da postoji. Trebalo bi da postoji granica u godinam preko koje se moze izdavati Metadon i po meni ne bi trebalo pre tridesete davati Metadon nikome. Ovde ljudi ne shvataju da je neko odlucio da uzima lek do kraja zivota pa cak i doktori koji rade na psihijatriji znaju da mi postave pitanje dokle mislis ovako? Odgovaram jednostavno sa ne znam mada u dubini duse znam odgovor na to pitanje: Do smrti, ali se ne usudjujem da im tako odgovorim jer ce me onda mozda zapitati kada nameravam da umrem a datum sahrane zaista ne znam ( mada sam pokusavao i to da odgonetnem) pa je najbolje i odgovoriti univerzalno sa: NE ZNAM.

Topionica Sala

Sanjao sam stravični san gde deca leže na pokretnoj traci a druga deca ih tope na toj istoj usijanoj traci. I mene su topili. Gledao sam okolo i video traku iznad sebe i jedno dete koje još nije počelo da se topi otimalo se i pružalo otpor. Čudio sam se odakle hrabrost tom detetu da se suprostavi svom mučitelju, ali ima li šta gore nego gledati svoje telo u bolovima kako se polako deformiše. Među mučiteljima je bila jedna žena srednjih godina koja je komandovala čitavom operacijom. Gledao sam svoje telo koje je postalo hrpa sala i rešio da pobegnem. Ne znam kako sam se kretao kada sam se pretvorio u gomilu sala, kao da kosti nisam imao. jedno od dece je krenulo da me zaustavi. Došao sam do nekakvog prozora kada me je dete sustiglo. Podigoh to dete i stavih mu vrat na ram od prozora. Vrat je počeo da se rasteže kao guma za žvakanje. KRVI NIGDE NIJE BILO. Posle dužeg natezanja uspeo sam da mu otkinem glavu, ali za čudo dete je pobeglo bez glave nazad u topionicu. Gledao sam u tom pravcu za detetom i videh dug tunel a na kraju tunela se sve crvenilo od usijane mase. Htedoh da pobegnem kroz taj prozor ali kada sam pokušao videh da se nalazim na prvom spratu dok su dole nemački vojnici iz drugog svetskog rata zapucali na mene iz mašinki. Kada sam se probudio obe ruke su mi bile utrnule i desna noga. Usta su mi bila suva i otvorena a osećao sam miris nagorele plastike. Zapravo je pepeljara bila ispred mog nosa, a tu se često nađu i komadi plastike.

Mudrac i Učenik

Da bi ste shvatili duboki smisao rege muzike odgledajte ovaj spot. Šta je naravoučenije? Nikada ne uzimaj drogu jer ćeš završiti kao zlikovac koji ti nudi zabranjeno voće. Vidimo čitav mit koji se vuče duboko u istoriju. Možemo taj mit usporediti sa Prometejem, samo što je Prometej doneo nevinom čoveku vatru kao simbol dobra? Ovde je vatra prikazana kao izvor zla, prljavštine i vraćanja u tamu pećine. No šta je ovde dobro? Njih dvojica su srećni i sve bi bilo ok da nema faktora vremena koji nagoni u entropiju ljudske radoznalosti i potrebe za urednim odlaganjem smeća. Neko će naići i prepašće se kada bude ugledao ljude u smeću? Uznemiravanje trećega lica je čisto zlo. Kako rešiti taj problem? Automatizacijom reciklaže bez otvaranja kontejnera. Ugrađivanjem seckalice koja prepoznaje osnovne elemente (papir, drvo...) Drugo rešenje bi bilo da se čoveku eliminiše strah putem edukacije ili hemije. Unošenjem hemije stvara se začareni krug, ali da li to mora biti Istina? Ne. Nija svaka hemija loša. Ali zašto bi mi razmišljali o tome. Recite ne drogama! To je edukacija. Treba ponoviti hiljadu puta laž da bi postala Istina, jer to je najjeftinije rešenje.

"The Human Centipede II" srpski prevod

Loš Otac

Tražim Boga ili bogove kroz snove ali mi ne dolaze. Možda su i došli ali ih ne prepoznajem. Ne mogu ceo san da zapamzim, pamtim kratke delove, kao što je moj otac sa pomerenim uvetom, nekako rascepljenim iz koga viri bela vata, dok sam se pokušavao da se setim njegovog izraza lica setih se da stojimo u kuhinji. Nešto se ružno dešavalo, a kada njega sanjam uvek mi je neprijateljski nastrojen. Uvek se svađamo ili borimo do smrti. I na javi mi je figura zločinca koji me fizičko zlostavljao ali više nije u stanju da mi komanduje jer nisam više dete.
  Čitam Jungovu knjigu, Čovjek i NJEGOVI Simboli i naiđem na strani 82 rečenicu: Uzrečica <Što se hoće to si i može> praznovjerica je modernog čovjeka. Čovek ne Može ono Što Hoće je naslov moga posta iz prošlosti i uvek mi je drago kada vidim da se moje razmišljanje podudari sa idejom velikiog uma.