Serotonin
Sneg je zavejao puteve. Naizgled nebitna stvar, prokleti sneg, zbog njega sam cekao taxi oko 2 sata na klinici neuropsihijatruje. Preci cu odmah na dijalog dok mi je jos svez u secanju.Trebalo je da me pregleda Penisni Vrac licno ali umesto njega zaticem svoju bivsu doktorku koja je svojevremeno takodje zahtevala od mene da uzimam antidepresive sve dok je nisam ubedio da je moja priroda takva i da mi nisu potrebni. Medjutim vreme cini svoje, ona je zaboravila ko sam ja mozda i zbog operacije na mozgu koju je imala pre dve godine. Kakva ironija sudbine, nuropsihijatar sa operisanim mozgom. Imala je nekakav pijani pogled, mozda je stvano i pila jer vidim da vlada predpraznicno raspolozenje.
Ulazimo u njenu kancelariju. Prvo seda za sto moja bivsa doktorka. Jednom prilikom dok sam sredjivao overu knjizice trazio sam od nje potpis jer zakon zahteva potpise tri neuropsihijatra koji poznaju moju bolest i zakucah prvo na njena vrata: Dobar dan, ja sam vas bivsi pacijent, ne znam da li me se secate...Ona: Sa bivsima ne razgovaram, dosta mi je u zivotu bivsih, idite kod svoga doktora. Ja: ok, hvala, dovidjenja. U daljem textu cu je imenovati sa Bivsa mada imam zelju da joj dam poganiji nadimak kao sto je Nedojebana ili Operisana od mozga. Sadasnju doktoru cu nazvati jednostavno Mlada. Naspram Bivse sedamo Mlada i Ja. Mlada: Ovo je pacijent koji nije dolazio na kontrolu 6 meseci i sada dolazi sa zeljom da ga prebacimo na ambulatno lecenje... Bivsa: Zasto niste dolazili? Mlada mi nije dozvolila da odgovorim vec je nastavila: Smatro je da se oseca dobro i da nema potrebe da dolazi. Inace ne pravi probleme i testovi su pokazivali da ne uzima nedozvoljene substance. Bivsa me je nemo gledala i ocekivala moj odgovor. U takvim prilikama mi se glas uvek izmeni kada treba da pricam o sebi pred nepoznatim osobama. Postaje drhtav i povisen sa povremenim zamuckivanjem i sve sto tada izgovorim ne lici ni meni na Istinu a mogu misliti kako deluje drugima.Ja: Ne osecam se dobro, jednostavno nemam snage da dolazim, izgleda mi kao besmislena radnja. Bivsa: Koliko dugo ste na drogama? Ja: Policija me je registrovala kao narkomana jos sa 14 godina. Bivsa: Kako to registrovala? Ja: Dolazili su u skolu i zvali moje roditelje na razgovor i rekli su im da se drogiram Tavorom. Bivsa: Ko vam je davao tablete, da li je taj ziv? Ja: Taj covek nije iz sveta narkomanije, sigurno ga ne znate. Kartali smo se i kada je gubio on je ulagao Tavor umesto novca. Bivsa: Nije vas bilo strah kada ste uzimali tablete? Ja: Jeste ali samo prvi put. Bivsa: Koju ste skolu zavrsili? Ja: Srednju elektrotehnicku. Bivsa: Ne radite u struci? Ja: Radio sam samo mesec dana u struci, dok im je trebala radna snaga, nebitno, tri godine sam radio nocu u trafici, radio sam razne poslove preko student servisa ali na kratko. Bivsa: I ne mozete da nadjete posao u struci? Ja: Tesko, za to je potrebna veza. Bivsa: Kako zaradjujete? (ovo mi je najteze pitanje jer ne mogu da im kazem da sam profesionalni kockar. Pa zar i kocka pored narkomanije? Ne mogu da im objasnjavam kako se na Black Jacku moze dobro zaraditi ako se pamte karte. Mislice da lazem, jer svet narkomanije je prepun lazljivaca, a trenutno nemam volje ni snage da idem u kazino, nije lako sedeti koncentrisan maximalno 5-6 sati za stolom punim kriminalaca koji ce da kritikuju moju savrsenu igru. Lako je podnositi kritiku pametnog coveka ali kritiku budale je nepodnosljivo trpeti) Ja: Zivim od majcine penzije, nisam zahtevan. Bivsa: danas je i za malo potrebno puno novca, kolika je njena penzija? Ja: Oko 9 hiljada ako me ne laze, stvano ne znam. Bivsa: Znate li vi koliki su racuni? Ja: I otac ima penziju, mislim da je oko 18 hiljada mada ne zivi sa nama daje joj novac. Bivsa: Sta cete raditi kada vam majka umre? Ja: Ne znam, ne razmisljam o tome. Bivsa: O cemu razmisljate? Ja: Ne znam kako da vam objasnim, ima puno stvari o kojima razmisljam, nemam neku fix ideju pa da o njoj stalno razmisljam. Bivsa: O cemu sada razmisljate? Ja: Kako da ostvarim svoj cilj. Bivsa: A koji je vas cilj? Ja: Prelazak na ambulantno lecenje. Bivsa: Kako provodite vreme? Ja: Uglavnom sedim za kompjuterom. Bivsa: Da li imate materijalne koristi od toga? Ja: Ne. Bivsa: Sta radite na kompjuteru? Ja: Igram se, pricam sa ljudima, pravim programe... Mlada je necujno ustala i izasla iz prostorije. Bivsa: Zasto to radite? Ja: Tako ubijam vreme, nemam pametnija posla. Bivsa: koja je vasa terapija? Ja: Sem Metadona ne uzimam nista, zadnjih 14 dana pijem Flunirin po nagovoru Mlade ali verujte mi to meni ne pomaze. Bivsa: Kako uzimate Flunirin? Ja: Jednu kapsulu izjutra, tj. kada se probudim. Bivsa: Kada se budite?
Ja: U jedan. Bivsa: U jedan posle podne? Ja: Ne, u jedan posle ponoci. Posto vecinu vremena sedim za kompjuterom vezan sam za internet a kod nas su veze opterecene preko dana tako da mogu slobodno da radim tek posle ponoci. Bivsa: Da li znate koliki je procenat depresije u zemljama severa gde je poremecen ciklus dana i noci. Covekov mozak luci serotonin nocu u toku sna a serotonin je zaduzen za osecaj zadovoljstva. U tom trenutku se vraca Mlada u ordinaciju i bivsa joj izgovara spasonosno resenje: Pa on je zamenio noc za dan, nije ni cudno sto je ovakav. Vi morate da promenite ritam spavanja. Ovde sam zakljucio da nema nista od moga cilja vec da cu morati po njima da menjam nacin zivota jer je premudra doktorka nasla uzrok moga problema. Bivsa: Da li ste imali nekada osecaj zadovoljstva? Ovde mi je pukao film, poceo sam da kolutam ocima i gledam u plafon obracaju ce Svevisnjem: Boze, ne mogu da verujem sta me pitaju, da li sam nekada imao osecaj zadovoljstva i o cemu razmisljam. Pogledao sam drsko Bivsu i odgovorio: Ne nikada nisam imao osecaj zadovoljstva. Doktorka je izmenila izraz lica ne ocekujuci od mene ovakav nastup. Htela je da mi stavi do znanja da od njene volje zavisi da li cu uopste dobijati i M od Metadona pa je promenila temu: Kako uzimate Metadon? Resio sam da dajem samo kratke odgovore i zavrsim ovu predstavu, vise je nisam gledao u oci vec sam se igrao sa narukvicom: Popijem odjednom. Bivsa: Popijete sedmodnevnu terapiju odjednom? Ovde sa Mlada ubacila kao moj branioc: Hteo je da kaze da popije 300 kapi odjednom. Bivsa: Imate li prijatelja? Ja: Ne. Bivsa: Da li je tako bilo oduvek? Ja: Da (ovo sam u besu odgovorio jer osecam da me zamislja kao monsruma koji nikada nije osetio zadovoljstvo u zivotu, pa zar postoji covek koji nikada nije imao prijatelja, bar jednoga?). Bivsa: Imate li brace i sestara? Ja: Da. Bivsa: Koliko? Ja: Jednog. Bivsa: Gde je on sada? Ja: U pekari. Bivsa: Ne zivi sa vama? Ja: Ne. Bivsa: Ima li dece? Ja: Dvoje. Bivsa: Kolika su? Ja: 14 i 5 godina (ovu istu pricu joj ponavljam vec treci put). Bivsa: Kada ste zadnji put videli tu decu? Ja: U subotu. Bivsa: Zasto bas u subotu? Ja: Zato sto dolaze svake subote. Bivsa: Da li je brat konzumirao droge? Ja: Jeste ali se nije zaglavio kao ja. Stvarno ne znam sta radim ovde, vidim da ne zelite da mi date ono sto mi treba, hajde da prekinemo ovo. Bivsa: Mi smo ovde da vam pomognemo. Ja: Zasto mi onda jednostavno ne date boce, to bi bilo najlakse i vama i meni. Bivsa: Jeste, pa da onda uzimate intravenski. Ja: Vidite da mi ne verujete, pa sta onda trazim ovde? Bivsa: Ako vama damo onda ce i drugi pacijenti da traze. Ja: Izgleda da mi je stvarno najjaci adut to sto polovina vasih pacijenata prodaje metadon i koristi ga intravenski. Ja to ne radim. Trazim da mi samo podelite terapiju na dva dela. Bivsa: Metadon se u krvi zadrzava 24 sata i nema ga potrebe deliti u dve doze. Ja: Najbolje sam se osecao godinu dana kada sam dobijao Metadon iz apoteke i pio ga na svakih 6 sati. Tada sam se osecao fantasticno a sada uzasno. Taj sok koji sipate oslabi dejstvo Metadona. Bivsa: Ovo prvi put cujem, znam da sok od ananasa moze da promeni sastav metadona ali drugi sokovi ne. Ja: Verujte mi da se po ukusu oseti promena posle 5 dana, ja to osetim. Bivsa se obratila Mladoj: Dobro, neka mu se odobri na mesec dana podela terapije, polovinu ce popiti ovde pa cemo videti da li ce se ostali pacijenti buniti. Mlada: dobro ja cu javiti osoblju da vam izdaje terapiju u odvojenim dozama, a vi cete doci za mesec dana da vidimo kako ste uzimali i da li ste uzimali nedozvoljena sredstva. Ja: Kako ce te to utvrditi? Bivsa: Testiracemo vas na urin. Ja: Znam kako se izvode ta testiranja, svako moze da vas prevari. Bivsa: Ne brinite, nismo mi glupi. Ja: Nisam ni rekao da ste glupi.Jesam li sada slobodan da idem? Bivsa: Da. Ja: Hvala, dovidjenja, prijatno.
Hteo sam da im pozelim srecne praznike ali to je ostalo samo u meni. Izasao sam nezadovoljan jer nisam ostvario cilj. Moram da cekam jos mesec dana i pitanje je da li cu tada dobiti svoje bocice. Koje su prednosti bocica? Pod broj jedan ne moram da ih drzim u frizideru i ako resim da negde otputujem ne moram da strahujem da li cu naci frizider. Bitno mi je da cim ustanem mogu da nakapam odredjenu dozu a ne da cekam odredjeno vreme da bih zavrnuo celu bocu. Budim se oko 18 casova a zapravo se probudim tek oko 1 posle ponoci kada popijem celu dozu i ziv sam sve do 4-5. Oko 6 sati pocije prvo preznojavanje i prvi simptomi krize. Suze same krecu na oci, nedostatak vazduhe nadoknadjujem bolnim zevanjem jer mi zglobovi nisu podmazani. Osecam kao da imam peska u zglobovima i u 9 sam vec spreman za sanduk. Budim se oko 18 i do ponoci sam u polu svesnom stanju. Buljim u TV cekajuci da mi se na casovniku pojavi 1 sat kada cu ponovo da ozivim. A sreda je pravi pakao jer tada ostajem bez nocne terapije i moram da cekam sve do 9 kada ce se centar otvoriti da mi udeli kapi zivota. To je prava agonija i vec u ponedeljak me hvata panika jer znam sta me u sredu iscekuje. Lako je reci menjaj navike, sam sam kriv, tako je. Svako je kovac svoje srece i zato mi dajte Metadon da mogu da podignem cekic.
3 komentara:
-
Zašto? Zašto misliš da je tvoja sreća u tome? Da li
si ikada pokušao da prestaneš? Misliš li da se može skinuti? Pitam te
ovo jer pokušavam da pomognem bratu koji je navučen kao i ti.
Zahvaljujući terapiji umalo je izgubio život. Trenutno je na
neuropsihijatriji i tretiraju ga kao "opasan po okolinu"...
Od vuksamotnjak, u 11. januar 2008 20:59:46 -
Morfeju
odavno se nisam ovako slatko smejao,bukvalno suze mi krenule na
oci.Nemoj me shvatiti pogresno ,nije smeh tudjoj muci ,ali zamislim
scenu;Bivsa'Mlada i ti-tvoje žene,a ne dr.-ice.Stil pisanija ti je
sjajan pokusaj pisati,pretoci svoje bivstvovanje u satirican roman.Satri
ih sve.Život po metadonu je moguć,prijatelju kako ti možeš krizirati 5
sati posle dnevne doze,čudi me to,a ipak yavisi i od psihe i
organizma.Sve najbolje kralju snova
Od ONIREJ (Neregistrovan), u 12. januar 2008 1:51:32 -
Sta je sreca? Filozofsko pitanje. Ko sam ja i da li
je smisao zivota u cudorednom asketizmu ili u brutalnom hedonizmu? No da
se manem tudjih filozofskih misli, ja sam bio jedan od tragaca za
Istinom koji je sebi postavljao osnovno zivotno pitanje :"Ko sam ja?" Na
tom apsurdnom putu delom zbog nezadovoljstva a delom iz radoznalosti
trazio sam odgovore u raznim drogama i po neka mi je davala odgovor.
Odgovor najjasniji: Ja sam Budala. Najopasnija od svih droga dala mi je
odgovor na pitanje sta je dusevni mir za kojim sam tragao celi zivot. Za
svaki odgovor sam platio debelu cenu jer Budala ne uci od drugih vec
mora da oseti sve na sopstvenoj kozi. Da bi covek znao sta je Sreca
mora da upozna njeno drugo lice, nesrecu, bol i patnju. Pokusavao sam
bolnicki tri puta da prestanem, i treci put sam bio siguran da vise necu
uzeti, racunao sam treca sreca, ali sipak. Nije problem izdrzati 14
dana fizicku krizu kada je covek mlad vec je problem nastaviti zivot sa
ljudima zbog kojih si poceo da se drogiras. Bilo bi najbolje da brata
posaljes negde daleko gde ga niko ne poznaje i ne treba od njega
ocekivat da se odmah uklopi u sredinu tako sto ce poceti da radi nesto
korisno. Lepo je sto zelis da pomognes bratu ali narocito kod
narkomanije vazi ona izreka: Put za Pakao je poplocan lepim zeljama.
Secam se moje prve doktorke kada me je urekla kada sam trazio Valoron:
Doci ces posle pet godina ponovo kod mene a onda ce biti kasno. Posle
pet godina sam dosao ponovo i pitao je da li se seca sta mi je tada
rekla i da li je sada kasno. Rekla je: Nikada nije kasno i sve je
moguce. To su reci koje odrzavaju nadu a ona je bitan faktor u procesu
lecenja.
Znam da je moguc zivot uz Metadon ali on trazi svoje jer se stvara tolerancija na ovaj lek tako da se u procesu odrzavanja mora postepeno povecavati doza. Dosao sam do gornje granice preko koje doktori vise ne zele da idu tako da se taj zivot pretvara u poluzivot. Metadon kao opijat unistava receptore u mozgu a mozak stvara nove receptore boreci se sa metadonom, medjutim mozak ih stvara vise nego sto je potrebno i svi ti novi receptori traze svoju hranu u obliku Metadona, pa neka onda kaze neko da od viska ne boli glava. Droga ne bi bila tako opasna da ne trazi vremenom od organizma unosenje sve vise i vise opijata i tu nema granice. Vise od dve godine mi nije povecavana doza a posledica toga je da sam se ugojio oko 30 kilograma zbog nekretanja. Vremenam se organizam moze adaptirati da trazi kolicinu koja bi oborila s nogu tri vola ,dva bizona i pet konja. Tako da je normalan zivot uz Metadon moguc jedino uz konstantno povecavanje doze sto kod nas nije slucaj. Veliki je problem kada se nekom prepise enormna kolicina leka i za to saznaju ostali pacijenti, odmah proradi zavist i pitanje kako on moze toliko a meni ne date ni upola od toga. Neverovatno je dokle ide njihova upornost u zahtevima da dobiju maximum a gornja crta zapravo ne bi trebalo da postoji. Trebalo bi da postoji granica u godinam preko koje se moze izdavati Metadon i po meni ne bi trebalo pre tridesete davati Metadon nikome. Ovde ljudi ne shvataju da je neko odlucio da uzima lek do kraja zivota pa cak i doktori koji rade na psihijatriji znaju da mi postave pitanje dokle mislis ovako? Odgovaram jednostavno sa ne znam mada u dubini duse znam odgovor na to pitanje: Do smrti, ali se ne usudjujem da im tako odgovorim jer ce me onda mozda zapitati kada nameravam da umrem a datum sahrane zaista ne znam ( mada sam pokusavao i to da odgonetnem) pa je najbolje i odgovoriti univerzalno sa: NE ZNAM.
